INVESTICIJE OD 50 MILIONA EVRA STVORILE BI OD “HIP- AZOTARE” KONKURENTNU FABRIKU

 

Pre nekoliko godina najavljena je modernizacija “HIP- Azotare” Pančevo. Dokle se sa njom stiglo, interesovalo je novinare na 85. Medjunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom sadu, gde su odgovore na ovo, kao i na druga pitanja, dobili od direktora “HIP-Azotare” Pančevo Miljana Đurovića.

Sa realizacijom modernizacije stigli smo otprilike na 25 odsto od planiranog. U sledeće tri godine trebalo bi da se realizuje i preostalih 75 odsto. Planovi su ambiciozni, cifra ulaganja za investicije je velika. To bi trebalo prvenstveno da donese velike koristi samoj Azotari. Naša bi proizvodnja trebalo da bude jeftinija i tako bi odgovorili na konkurenciju. Planirano je i da kapicitet bude veći za oko 50 odsto. A treća stvar koja bi donela korist svim građanima Pančeva, a značila bi i usklađivanje sa evropskim standardima – posle investicija Azotara bi bila i ekološka i bezbedna i zdrava fabrika koja bi radila po najvišim standardima EU u tom trenutku, objasnio je Đurović.

Kakav će biti status Azotare? Sada njom kao državni vlasnik upravlja JP “Srbijagas”. Značajne odluke donosi i državna Radna grupa za petrohemijski kompleks, a Vlada Republike Srbije ima i pisma kompanija zainteresovanih za privatizaciju Azotare.

Ako ove investicije budu realizovane Azotara će raditi u narednih 100 godina. Zato što će Azotara po ceni koštanja svog proizvoda biti apsolutno konkurenta. I po aranžmanima utrošaka pri preradi osnovnnih sirovina u gotov proizvodi biće apsolutno u rangu sa svim evropskim fabrikama, što sada nije slučaj. Ako planirane investicije budu realizovane Azotara će biti u prilici da domaće tržište snabdeva sa 60 odsto količina mineralnog đubriva. Ako su potrebe u Srbiji million tona Azotara će moći da proizvede 600.000 tona. U takvoj situaciji, gde u Srbiji postoji još proizvođača mineralnih đubriva, imali bi i đubriva za izvoz, smatra Đurović.

U kom roku bi tih 75 odsto planiranih, a preostalih investicija moglo biti realizovano?

U roku od tri godine. Mi smo već uložili tri godine u projektovanja, kontakte sa najvećim svetskim firmama iz te oblasti, koje nam garantuju rezultate koje ćemo dobiti sa tim ulaganjima. I spremne su da takve rezultate garantuju ugovorom. Ogroman trud je uložen u planiranju i projektovanju investicija koje bi trebalo da se urade i sada možemo da im pristupimo sa super garancijama, odnosno sa konfirmacijom, jer iza nas stoje renomirane svetske kuće iz te oblasti, procene su direktora Azotare.

Kada su investicije u pitanju, o koliko novca pričamo?

Za sada, okvirno, ali nisu velika odstupanja, pričamo o 50 miliona evra, kaže direktor Đurović.

 

Direktor “HIP-Azotare” Pančevo, Miljan Đurović

 

Kakva je statusna perspektiva, hoće li se menjati, da li će biti privatizacije Azotare u nekom vidu? Dugo se o tome priča.

To je pitanje koje možete da postavite isključivo vlasniku. Da sam ja vlasnik ja bih vam odmah odgovorio. Država je vlasnik preduzeća, ona će da odluči da li će da proda 100 ili 50 odsto kapitala, da li će ostaviti svoje učešće u njemu, da li će kontrolisati rad ovako značajnog preduzeća sa aspekta proizvoda. Nadam se da će uraditi sve kako bi dobrobit ove zemlje bila na prvom mestu. Isključivo, uvek i samo vlasnik odlučuje šta će uraditi sa svojim vlasništvom. Mi smatramo da Azotara nije samo roba za prodaju, već da ona ima i širi značaj. Nadamo se da će država to prepoznati i ipak ostati u ovoj fabrici, makar kao kontrolni organ, da bi naše tržište dobijalo kvalitetno đubrivo, da bi ga bilo dovoljno i da bi cene bile zadovoljavajuće. Mislim da će radna grupa to i predložiti i da će država uvažiti i to realizovati na najbolji način, ocenio je direktor Azotare.

Za lokalne prilike, pored ekologije značajan je i status fabrike, odnosno perspektiva zaposlenih u Azotari, jer su oni najčešće sa teritorije Pančeva.

To je jedna druga oblast, a ja u njoj nisam dobar menadžer – to je tržište radne snage. Moje je mišljenje, sasvim privatno, da je radne snage u Srbiji sve manje i manje. I to ne samo visokokvalifikovanih kadrova, nego i svih drugih. A država je jaka onoliko koliko ima ruku. Moramo da se borimo da ljudima obezbedimo posao, jer to je, u prenosnom smislu, i snaga države. Što nas je više koji ostajemo ovde i radimo to će nam biti bolje, primetio je Đurović.

Specijalna luka, i tu ste direktor, kako posluje, razvija li posao, kakve su njene perspektive?

Specijalna luka posluje korektno. Svoje rashode pokriva prihodima. Ali ona je specifična za grad Pančevo, jer bi trebalo da je u projektu Grinfild 2 – Luke Pančevo i Specijalne luke. Po mom mišljenju, celokupno to područije trebalo bi da se proglasi za lučko područje. Tamo bi trebalo napraviti jednu industrijsku zonu i razvijati poslove pretovara, utovara i skladištenja. Pogotovo iz razloga što je upitno da li će Luka Beograd ikada proraditi. Smatram da bi lokacija Luke Pančevo, Grinfilda 2 i Specijalne luke, mogla da postane centralna za lučki transport i snabdevanje Beograda, a to je ogromna stvar. To bi donelo izuzetno veliki boljitak samom Pančevu. Oko toga se treba potruditi, to prevazilazi kapacitete Specijalne luke, pa bi trebalo formirati multidisciplinaran tim bar na nivou Grada Pančeva, ako ne i šire. Napraviti zadovoljavajući projekat i krenuti u njegovu realizaciju. To bi mogao biti projekat od republičkog značaja, rekao je direktor Đurović.

Kad spomenuste Pančevo, kao dvostruki direktor u Pančevu, a inače ste iz Novog Sada, imate li kontakte, kakva je saradnja sa gradskim vlastima Pančeva?

Što se tiče Grada Pančeva i gradonačelnika Pavlova saradnja je više nego dobra, ali na svakom nivou postoje i problemi. Mi imamo svoje, a gradonačelnik svoje. Nijednom, a razgovarali smo više desetina puta, nisam naišao na nerazumevanje. Svi naši predlozi su bili usmereni u pravcu bržeg razvoja Pančeva. Moramo da razumemo da smo kao zemlja siromašni, a takve su nam i opštine i gradovi, i ne mogu da kažem da Grad Pančevo na čelu sa gradonačelnikom nije hteo da razume i razmotri neku od perspektiva koju treba razviti, ali finasije su uvek i u svemu glavna stvar. To je za nas objektivna stvar, zaključio je Miljan Đurović, direktor “HIP- Azotare” Pančevo i Specijalne luke u Pančevu.

 

Autor: Vladimir Đoković, 21.05.2018.

(Intervju preuzet sa internet portala “013info.”)


Đurović: „Azotara” vodeća firma

 

Na osamdeset petom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, održanom od 15. do 21. maja u Novom Sadu, učestvovalo je 1.500 izlagača iz šezdeset zemalja. Preko sto četrdeset hiljada posetilaca moglo je da vidi izložbe poljoprivredne mehanizacije, stoke, organskih proizvoda – hrane i pića, kao i da se upozna s kompanijama koje imaju tržišni udeo u agrobiznisu u ovom delu Evrope. Višegodišnji učesnik sajma je i pančevačka „HIP–Azotara”, koja se ove godine predstavila svojim standardnim programom – azotnim đubrivom.

 

 

Sajam je ispunio naša očekivanja. Veliki kupci koji se nalaze na ovom tržištu zainteresovani su za pregovore, a razlog tome je povećana konkurencija na tržištu Srbije. Svi traže bolje uslove, kvalitetniju robu, a mislim da smo svim tim izazovima uspeli da odgovorimo. Dosadašnjim radom, posebno u ovoj godini, jasno smo stavili do znanja svima – konkurenciji, dilerima i prodavcima našeg đubriva – da smo za ovo tržište ipak vodeća firma. To pokazuju i naši rezultati u proteklih pet meseci. Uspeli smo da proizvedemo preko dvesta hiljada tona komercijalne robe i da to isporučimo tržištu, gde je borba nemilosrdna i surova – rekao je Miljan Đurović, generalni direktor „HIP–Azotare”.

Promocija đubriva UAN

On je istakao da je ova kompanija ipak na tržištu prisutna pedeset godina i da je neizbežan faktor koji određuje i diktira cene i kvalitet mineralnih đubriva. „HIP–Azotara”, kako on objašnjava, lako izlazi na kraj s lojalnom konkurencijom, s kojom se takmiči po pitanju cene i kvaliteta proizvoda, ali da ipak ima prednost zbog kontinuiteta u radu i količina robe koju isporučuje na tržište.

Radimo na tome da proširimo naš asortiman na neke stvari koje bi doprinele boljem prinosu određenih kultura. Pokušavamo da na našem tržištu promovišemo đubrivo UAN, koje je u drugim zemljama u okruženju jedan od vodećih proizvoda. U narednom periodu ćemo oko 40.000 tona plasirati na mađarsko tržište – rekao je Đurović.

On je objasnio da im u promociji ovog đubriva pomaže Institut „Tamiš”, koji već godinama vrši oglede na svojim parcelama i te rezultate javno objavljuje.

Bio bih vrlo zadovoljan i srećan kada bi naši poljoprivrednici više obratili pažnju na UAN i sve ono što mogu da dobiju primenom tog tečnog veštačkog đubriva u svojoj proizvodnji. Troškovi su manji, a prinosi veći, što se pokazalo na tim oglednim parcelama. Nadamo se da će naši poljoprivrednici prihvatiti ovaj proizvod i da će ga u budućnosti primenjivati – naglasio je Đurović.

Modernizacija fabrike

Prema rečima direktora „HIP–Azotare”, s modernizacijom koja je započeta u ovoj fabrici stiglo se do nekih dvadeset pet posto. On je naglasio da će se u naredne tri godine realizovati i preostalih sedamdeset pet. Ukupna investicija je 50 miliona evra.

Planovi su ambiciozni, a cifre u ulaganjima su velike i to treba prvenstveno da donese velike koristi samoj „Azotari”. Modernizacija treba da doprinese da proizvodnja bude jeftinija, jer treba da odgovori na zahteve konkurencije u pogledu cena. Drugo, planirano je povećanje kapaciteta za 50 odsto, a treća bitna stvar je da će se rad fabrike uskladiti sa standardima Evropske unije. Posle investicija bi sve trebalo da funkcioniše po ekološkim standardima, kako bi fabrika bila bezbedna i zdrava. Nećemo zagađivati ni vazduh, ni vodu, ni zemljište, a opasan otpad se i sada lageruje, skladišti i uništava po važećim propisima – zaključio je Đurović.

 

Mirjana Marić Veličković, (Tekst preuzet iz nedeljnika Pančevac, 25.05.2018.)